Jeste li primetili da u osnovi svega što radimo tokom dana, je u stvari težnja da se osećamo dobro, da budemo srećni i radosni. Zato stalno jurimo za nečim ne shvatajući da je potrebno samo da zastanemo i budemo u zahvalnosti bar 5 minuta. Svako, pa i onaj ko misli da nema na čemu da bude zahvalan, zapravo ima.
Ako nešto želite da menjate, onda je neophodno da prvo budete zahvalni na onome što je tu, bilo da je to prijatno ili ne. Ovo je važno, jer sve što nam dolazi je odgovor na naše molitve za ono što želimo. I kako bi to došlo, moramo da prođemo određena iskustva, inače nećemo znati ni da primimo ono što smo tražili. Na primer, ako ste zatražili da budete hrabriji, Bog će Vam dati priliku i situaciju koja će tražiti hrabrost od Vas i to će biti zadatak koji treba da obavite. Ne možete reći da nije logično.
Svi težimo slobodi, to je u prirodi čoveka. Ali ta sloboda iziskuje da budemo svoji, da bar malo štrčimo.
Interesantno je da kada probaš da budeš svoj, koliko te to u stvari oslobodi. Oslobodi ti dušu, oslobodi um raznih okova stvorenih uverenjima i bez obzira što ne vidiš put, ti koračaš sigurno jer podsvesno znaš da stižeš tamo gde je najbolje za tebe.
Stižeš tamo gde si svoj na svome iako nije uvek sve idealno, ali ti si poptpun smiren i očekuješ najbolje. Da li imate ovakva iskustva?
Ako ih imate onda ste svedoci tome da ne znate koliko putovanje traje, jer i nije poenta u vremenu, već u iskustvu koje prođemo. I svačega tu ima. I svega što voliš i svega što ne voliš.
I prijatelja, i neprijatelja, i ljubomornih, i zavidnih, pesimističnih…Ali sve to prođe kada ti sve to iz sebe počistiš. Jer ne možeš da vidiš nešto i reaguješ na to, ako to isto ne nosiš u sebi.
To je istina koju mnogi ne prihvataju. Jer ego želi da su bolji, da su dobri. Njemu je potrebna potvrda, duša zna da je veličanstvena i čuči u svakome od nas.
Duša strpljivo čeka svojih pet minuta i ako je samo malo pustiš da se raduje, da ne brine, da se igra, da komunicira, da se izrazi na načine koji tebi prijaju, odvešće te u svoj čarobni svet čiste ljubavi. Kad jednom osetiš taj svet, uvek ćeš hteti da budeš tamo.
Mene je moja odvela u čarobni svet niti i prepletaja, otvorila mi vrata svetu predivnih energija i pustila da plovim na sopstvenim jedrima. Sada se zapitajte gde uopšte plovite.
Ako ne znaš gde, šta i kako, pitaj svoju dušu šta bi ona.
Duša je nefizički deo svakog od nas. Ona je jedna i u tom smislu ne postoji odvojenost od ostalih. Ona je veličanstvena, jedna jedina i ona zna šta je najbolje za nas.
Ponekad, to najbolje nije i najprijatnije, ali sve su to iskustva kroz koja rastemo i pomeramo svoje granice.
Sloboda je posledica naših izbora, pa dragi moji birajte sebe i ono što volite.
Moje tkane radove iz sveta niti i prepletaja, možete pronaći ovde na sajtu u sekciji „PROIZVODI„.
Do sledećeg čitanja, želim Vam puno slobodnih trenutaka!
