Postoji neko pravilo da se nedeljom ne tka i ne rade ručni radovi. Mada moram priznati da se ne držim striktno ovoga jer nekada nedeljom ili nekim drugim praznicima imam najviše inspiracije i suludo mi je da ono što mi je od božanske kreacije došlo, ne sprovedem u delo. Bar ja tako mislim. Ne znam šta Vi mislite o tome, ali možete mi pisati.
Dok sam bila mlađa i nisam se bavila tkanjem, niti nekim drugim ručnim radovima, iako su me zanimali, nedelja mi je bila izuzetno dosadan dan. Ništa ne radi, nigde nikoga nema, sve je tiho, sutra se ide u školu ili faks i delovalo je tužno. Zapravo sada shvatam, da je to bilo do mene. Ja sa bila tužna i neispunjena, ne shvatajući da je sreći i radosti nebitan dan.
Posle dve decenije raznih iskustava, naučila sam da je nedelja sveti dan, jer je namenjen pre svega mirovanju i tihovnju. Dan koji bi trebalo da bude posvćen duhovnosti, sebi i molitvi. Gde se sabiraju utisci cele prethodne sedmice i završava još jedan mali ciklus u nizu.
Nedelja je dan za inspiracije i otvaranje ka novim idejama i prijemu istih.
Nedelja je dan za zahvalnost za sve ono što smo bili u mogućnosti da damo, primimo i stvorimo.
Nedelja je dan za porodicu i povezivanje sa drugima, kao što se sve niti u razboju povezuju.
Nedelja je nekada previše tiha i treba je iskoristiti za povratak sebi i svojoj duši. Nedeljom pitamo svoju dušu šta ona želi i dokle je spremna da ide i koje konce da povuče.
I konačno nedeljom se pripremamo za nove poduhvate i planove. Iako možda vlada mišljenje da kod ručnih radva ne postoji plan, itekako postoji. Nedeljom volim da radim nacrte za nove šalove, torbe…, proračunavam utrošak prediva, biram boje i ostalo.
Sve što u životu istkamo, to sa sobom i nosimo. Zato je važno šta biramo.
I naravno, ništa ne ponavljamo jer i ovaj život je neponovljiv. Srećna Vam nedelja!
